Teatar svile

Acta est fabula. © by saStilom

17.09.2017.

Naslov

Znas, imam neku inspiraciju veceras i nesto bih kao pisala ali ne mogu nikako da pronadjem prave rijeci i da ih upakujem u jednostavno smislenu recenicu.

----------------------------------------------------------------------------------------------------------


Mozda je bolje reci: ne poznajes ti mene. Svaka sumnja, svaki strah koji dolazi iz te tvoje nedodjije me nervira; bahatost tvog ludila je samo koprena iza koje viris i smijes se, znam ja to. Poznajem te jer mi smo prijatelji. Poznajem te jer smo nekad bili isto, svako na svojoj strani.

Veceras opet prebirem po planetama, grijem svoje dlanove na njima. Nebesa su pocetak tvog i kraj mog poleta misli. Ne pisem tebi, samo se smjeskam iza svoje koprene (imam i ja jednu) koju ne razaznajes od pustih daljina. Ti si kao čaša na vezenom stolnjaku, bez mene. Prazna.
Ne poznajes me; mislis da sam ih stotinu odbolovala. Pisala sam stihove drskosti ali sam plesala samo jedan flamenco.

Volim muziku...ponekad mi cak naumpadne da postojim samo zbog toga: da slusam Adagio, Silencio. Da brisem suze nosena muzikom i vremenom u medjuprostorima zbivanja.

Voljela bih znati svirati violinu....


14.09.2017.

Vrijeme za zbogom

Jedina Tvoja sansa za prezivljavanje je goli strah moj.
Volim te, Tata.



11.09.2017.

Zapletena

....u bijele pamucne oblake mastam ti zvjezdanu kosulju.



Moje nebo je sasvim cisto, bez suza...samo sjetne ptice svijaju gnijezda na njegovim rubovima. Rijeke pahuljica sanjaju bijele snove u mojim koracima, pokretu, otkucaju. Zivot je postao ono sto ne smije biti. Susta suprotnost Radosti  :(


Stariji postovi